Više od 25 godina iskustva u oblasti elektrotehnike

Automatizacija igra sve značajniju ulogu u globalnoj ekonomiji. Poboljšanje produktivnosti za 1% ili 2% na godišnjem nivou može značiti višemilionske uštede, zato je važno unapređivati produktivnost.
Termin automatizacija obuhvata različite tipove aktivnosti koji dovode u vezu veštačku inteligenciju i poslovne procese. Upravljanje procesima i automatizacija industrijskih postrojenja podrazumeva dizajniranje, razvoj softvera i hardvera, programiranje savremenih uređaja za automatizaciju (PLC, HMI, PCS, DCS, SCADA), izradu niskonaponskih sklopova, montažu opreme, ispitivanje i puštanje u rad.
Pored, gore već pomenute povećane produktivnosti, primenom automatizacije u proizvodnom procesu postižemo: povećanje kvaliteta i fleksibilnosti u procesu proizvodnje, otklanjanje ljudskih grešaka i povećanje usaglašenosti, oslobađanje zaposlenih težeg fizičkog rada, smanjenje uticaja proizvodnih prcesa na zdravlje zaposlenih ( recimo u hemijskoj industriji gde postoje isparenja i sl.)...

Energetska efikasnost je skup isplaniranih i sprovedenih mera čiji je cilj korišćenje minimalno moguće količine energije tako da stopa proizvodnje i nivo udobnosti ostanu sačuvane. Pojednostavljeno, energetska efikasnost znači uporabiti manju količinu energije (energenata) za obavljanje istog posla.
Razvoj elektronike omogućio je proizvodnju pametnih, energetski efikasnih uređaja i opreme. Njihova primena kako u industriji, tako i u domaćinstvima doprinela je značajnoj uštedi u potrošnji električne energije a samim tim i smanjenju emisije CO2.
Elektro-energetska efikasnost bavi se smanjenjem gubitaka u procesu pretvaranja električne energije u druge vidove energije (mehanička, rashladna, toplotna…). Ovo smanjenje gubitaka postiže se primenom niza mera kao što su: ugradnjom opreme za kompenzaciju reaktivne energije, primena Energy Mangement Sistema, poboljšanje kvaliteta električne energije (propadi napona, prekidi u radu osetljive opreme,…)

Fotonaponski sistemi imaju niz prednosti zbog kojih su poslednjih godina sve više u upotrebi. U toku svog rada fotonaponski paneli ne emituju nikakve štetne materije i predstavljaju nečujan lokalni izvor energije. Jedna od prednosti je modularna konstrukcija koja omogućava lako proširenje sistema u zavisnosti od finansijskih mogućnosti i energetskih potreba i olakšava transport ovih sistema. Energija proizvedena u fotonaponskim sistemima može se koristiti za sopstvene potrebe, a viškovi plasirati u mrežu i na taj način ostvariti dodatni prihodi. Fotonaponski moduli se projektuju za životni vek od 30 i više godina.
Ograničenost rezervi fosilnih goriva i ekološki problemi izazvani njihovom eksploatacijom doveli su poslednjih godina do povećanog interesovanja za obnovljive izvore energije.
Neka istraživanja pokazuju da na Zapadnom Balkanu trenutno radi 18 termoelektrana a u Evropskoj uniji 221. Ovih 18 termoelektrana u atmosferu šalje 2,5 puta više sumpor-dioksida (SO2) nego sve ostale termoelektrane u EU, što predstavlja jako ozbiljan problem. U Republici Srbiji 70% potreba električne energije se dobija iz termoelektrana koje trenutno imaju zastarelu tehnologiju i veliki su zagađivači životne sredine.
Sa druge strane sunce je besplatan i neiscrpan izvor energije koji nam je dostupan u neograničenim količinama i bez štetnih uticaja na životnu sredinu. Sunce zrači 960 milijardi kilovat-sati dnevno na površinu Zemlje. Ova količina energije bi teoretski mogla da zadovolji svetske energetske potrebe za 180 godina. Republika Srbija ima značajnu osunčanost u toku godine koja je za 30-40% veća nego u zemljama koje važi za lidera u Evropi u proizvodnji električne energije iz solarnih izvora.